HR - Ljudski Resursi - Srbija

Poslodavci traže majstore, a najbolje plaćaju programere

Sa tog spiska u 2021. godini ostali su samo prodavci, koji su i tada bili, a i danas su najtraženiji na birou. Za 2.803 radnika, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavci su iskazali najviše potrebe, a među traženima su bili i tesari, armirači, medicinske sestre, bravari...

Situacija je, iz statističkog ugla, kristalno jasna. Danas poslodavci više traže majstore nego školovane ljude, ali su, ako je suditi po najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), najplaćenija zanimanja u Srbiji ipak iz oblasti programiranja i vazdušnog saobraćaja, dok najmanju zaradu ostvaruju zaposleni u oblasti prerade drveta.

Tako su u novembru 2021. godine, što je najnovija statistika RZS, ubedljivo prvo mesto držali programeri (delatnost računarsko programiranje). Oni su u proseku zarađivali 184.339 dinara. Slede ih zaposleni u vazdušnom saobraćaju, čija je zarada iznosila u proseku 150.873 dinara. Stručnjaci angažovani na naučnom istraživanju i razvoju zaradili su nešto manje – 133.910 dinara. Prema podacima RZS, najmanju zaradu ostvarili su zaposleni u oblasti prerade drveta – 33.704 dinara, a za njima slede delatnosti posluživanja i pripreme hrane, s prosečnom zaradom od 36.668 dinara. Zaposleni u turističkim agencijama i turoperateri zarađivali su u novembru 2021. godine 39.062 dinara. Kada je reč o javnom sektoru, najveća prosečna zarada, od 82.413 dinara, detektovana je u javnim državnim preduzećima, a najniža u javnim lokalnim preduzećima – 62.856 dinara.

S druge strane, na međunarodnoj platformi za istraživanje plata „Pejlab”, koja prikuplja informacije o prihodima i bonusima zaposlenih na različitim pozicijama, ubedljivo prvo mesto po zaradi od 335.304 dinara zauzima pozicija generalnog direktora. Za njim sledi pozicija iz IT oblasti vodeći programer (lead developer), sa 221.871 dinarom mesečne zarade, a među najplaćenijima su i direktori prodaje, izvršni i finansijski direktori. Najlošije plaćene pozicije u Srbiji, sa 38.000 dinara, jesu radna mesta šivača, čistača, domara, radnika u obezbeđenju, pakera...

U Privrednoj komori Srbije ističu da se zahvaljujući konstantnoj promeni tržišta rada, pod uticajem tehnološkog progresa, demografskih tendencija i promene u navikama radnika i potrošača, ali i digitalizaciji poslovanja, tražnja za određenim poslovima intenzivira, a nove profesije pojavljuju, dok potreba za nekim radnim mestima prestaje. Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike PKS, ističe da je došlo do porasta zapošljavanja u IT oblasti, što se odrazilo i na rast zarada zaposlenih inženjera i IT stručnjaka.

– I dolazak velikih investitora, posebno u sektoru proizvodnje i trgovine, doveo je do otvaranja novih radnih mesta u oblasti marketinga, prodaje, razvoja, tehnoloških procesa... Na kraju, sektor zdravstvene zaštite je znatno drugačiji nego ranije, a s vremenom je povećana potreba i za konsultantskim uslugama u različitim oblastima. Sve ove profesije zapošljavaju uglavnom visokoobrazovane stručnjake, koje karakterišu primanja iznad proseka, i upravo oni čine novi srednji ekonomski sloj stanovništva, koji raste umerenim tempom – ističe Stanić. Primera radi, dodaje on, kada se pogledaju kupovine nekretnina, automobila, prekomorskih turističkih destinacija, primetno je da raste potražnja od strane zaposlenih u gorepomenutim oblastima.

Međutim, ne treba zaboraviti da usled ekonomske emigracije na tržištu rada ima sve manje zanatskih poslova, posebno u oblasti medicinskih delatnosti, transporta, proizvodnje, građevinarstva.

– Iako su zarade zdravstvenih radnika, konkretno doktora i hirurga, porasle poslednjih godina, one su i dalje znatno ispod proseka recimo u sektoru informacionih tehnologija. Po sličnom sistemu, usled velike tražnje znatno su porasle usluge održavanja električnih instalacija, vodovodnih cevi, pa zanatlije u ovim oblastima mogu prihodovati mnogo više nego visokoobrazovani stručnjaci u nekim oblastima. Dakle, tržište diktira uslove i ono određuje koje profesije su perspektivnije u pogledu zarada. Nekada, kada je u zemlji bilo mnogo električara, vodoinstalatera i vozača, ova zanimanja su bila plaćena manje nego što je to danas slučaj. Vremenom se situacija promenila, pa u poslednje vreme raste tražnja za stolarima, molerima, pekarima, keramičarima – nabraja Stanić.

Iz ugla ličnog dohotka ipak treba podsetiti i na neoborivu činjenicu, a to je da u Srbiji medijalnu platu (u novembru iznosila 51.782 dinara) prima 50 odsto zaposlenih. To je iznos koji se nalazi tačno na sredini kada se posmatra broj onih zaposlenih koji su zaradili više, odnosno manje. Da bi moglo da se govori o lagodnijem životu današnje srednje klase, ekonomisti smatraju da bi primanja trebalo da budu znatno iznad prosečne potrošačke korpe. U novembru 2021. ona je iznosila 79.865 dinara i za oko 10.700 dinara bila je veća od prosečne zarade u Srbiji. Kako onda može i da se pomisli da je današnja srednja klasa slična onoj koja je nekad postojala, ako medijalnu zaradu, koja je za čak 28.000 dinara niža od prosečne potrošačke korpe, prima polovina od ukupnog broja zaposlenih, a takvih je zvanično više od milion?

– Srednja klasa je nekada imala mnogo bolji ekonomski i materijalni položaj, a to znači i da su njeni pripadnici pre dobijali stanove, živeli u boljim naseljima, mogli su da priušte deci obrazovanje, putovali su po svetu, učili jezike... Zarada nije njeno jedino obeležje, nego i nivo znanja i komunikacije, uticaja na okolinu... Danas je nešto drugačija situacija, teže se živi iako ima i onih koji mogu dobro da zarade, a nisu deo te klase. To ipak nije lak i zahvalan posao jer je laka i brza zarada vrhovni ideal koji više ne mora da se osvoji pomoću obrazovanja i veština. Ljudi uz pomoć veza, naročito političkih, uspevaju na društvenoj lestvici doslovno preko noći, a u tome im i država pomaže jer se i sama sastoji od ljudi koji su lako došli do diploma i pozicija, bez mnogo iskustva i znanja. To sve utiče na ekonomiju jer su se neki obogatili preko noći, pa potom dobili politički i ekonomski uticaj, tako da danas mogu da utiču na našu društvenu stvarnost – objašnjava Ljubodrag Savić, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističući da su nova zanimanja i promene u strukturi srednje klase posledica radikalne promene sistema vrednosti i tržišnih prilika.

– Srednja klasa je uvek bila stabilizator društva, a kao takva, danas se izgubila, ne samo u ekonomskom već i u moralnom smislu. Danas niko ne razmišlja o vrednosnom sistemu. Ne postoji opšti, već samo parcijalni interes. Sada imamo diplomirane, ali bez mnogo znanja jer zašto bi neko učio kad može lako da se zaposli, preko veze? Stvara se takva klima. Gradimo neku novu klasu, novu elitu, koja nema nikakve veze s njenim tradicionalnim vrednostima. Zapravo, i ne gradimo je, ona se spontano formira – uveren je prof. Savić.